Kada su u pitanju bolovi, tenzija, ogranicenje pokreta, migrene, isijalgija i slicni problemi najbitnija stvar je pronaci pravi uzrok, odnosno tacnu lokaciju od koje potice problem. Kod nekih pacijenata je dovoljan vizuelni pregled i palpacija, ali kada su problemi ozbiljniji potrebno je ozbiljnije pristupiti i uraditi nekoliko analitickih koraka kako bismo bili sigurni gde se nalazi subluksacija. Prvo sto nam je potrebno jeste rentgenski snimak obredjenog segmenta. Ovakvi snimci moraju biti uradjeni u stojecem stavu, kako bi karlica i kicma bile pod opterecenjem i kako bi imali uvid u realno stanje. Na ovakvim snimcima mozemo videti tacan polozaj prsljena, karlice ili sakruma, u zavisnosti koji segment nam je potreban.

Sledeci korak u pronalazenju problema jeste provera kicme Nervoskopom. Ovaj aparat nam otkriva razlike u mikrotemperaturi, odnosno gde se tacno nalazi upaljeni nerv koji je pod pritiskom i koji izaziva bol. Ovom analizom potvrdjujemo ovo sto smo uocili na snimku i otkrivamo problematicne lokacije koje nam potencijalno nisu uocljive na snimku. Dakle, nervoskop pokazuje tacnu lokaciju upaljenog nerva, dok nam snimak govori u kom pravcu je pomeren prsljen koji komprimira nerv. Uz pomoc ovih analiza dobijamo kompletnu sliku problematike svakog pacijenta.

Sledeca a ujedno i poslednja analiza jeste palpacija, koja moze biti staticka i palpacija uz pokret. To je u sustini fizicko opipavanje bolnih tacaka, otoka, subluksacije i uvid u potencijalnu restrikciju pokreta. To nam takodje daje informacije od znacaja za dalji tok lecenja. Kombinacijom ovih analiza dobijamo tacne informacije o problemu svakog pacijenta pojedinacno, tako da mozemo bezbedno pristupiti tehnikama podesavanja prsljenova, bez mogucnosti da pograsimo i izazovemo pogorsanje stanja.