Prirodnim putem do jakih kostiju

Jako je važno da imamo jake kosti, naročito kako postajemo stariji. Ljudi od 85 godina su pod 15 puta većim rizikom da slome kuk od onih koji imaju 65 godina. Nažalost, delovanje enzima i apsorpcija hranljivih sastojaka nastavlja da se smanjuje od sredine 40-tih godina pa nadalje. Taj se proces ubrzava nakon 60-te godine. No bez obzira na to, postoje stvari kojima se može poboljšati kvalitet strukture kostiju bez obzira na starost.

JAČANJE KOSTIJU PRIRODNIM PUTEM

Ne možete normalno živeti bez dobrih kostiju. Najčešće kosti koje se oštećuju nedostatkom brige jesu vilica, zubi, kičma, kuk, kosti nogu i zglobovi. Suština je u tome da se dostigne najveća moguća koštana masa pre doba starosti, i da onda istu održati takvom što duže vreme. U tome će nam pomoći primena životnih navika koje ćemo navsti u sledećim poglavljima.

ZDRAVA ISHRANA I JAKE KOSTI

Zdrava ishrana je od velike važnosti za jake kosti. Jedite dosta povrća, sirovog i barenog. Ljudima sa zubnim protezama je teže da jedu povrće. Zbog toga dolazi do nedostatka magnezijuma i kalcijuma. Oni bi svakog dana trebalo da jedu supe od povrća, kalijumsku čorbu (od debljih ljuski belog krompira), i sokove od sirovog povrća. Kalcijuma i minerala ima u velikim količinama u prirodnoj hrani, poput zelenog lisnatog povrća, soka od šargarepe i brokolija, kao i semenu susama.U ostalu hranu bogatoj kalcijumom spadaju i braon pirinač, kelj, zeleniš repe, pasulj, alga spirulina i raštan. Proso je bogat kalcijumom i magnezijumom. Badem ima dosta kalcijuma, dok su žitarice bogate raznim mineralima. Nemojte jesti samo voće, jer frutarijanci (ljudi koji jedu samo voće) ne unose dovoljno kalcijuma i magnezijuma. Beli i crni luk sadrže sumpor, potreban za zdrave kosti. Konzumiranje ulja od lanenog semena pomaže telu da proizvede hormone potrebne za razvoj zdravih kostiju. Dobro sažvaćite hranu, da bi se apsorbovala kako treba. Telu je potreban kalcijum iz više razloga, ali je očigledno najpotrebniji kostima. Recimo, određena količina kalcijuma mora biti sve vreme prisutna u krvi, ali kada iz nekog razloga unos određenih minerala nije dovoljan, kalcijum se uzima iz samih kostiju, da bi se dopremio do ostalih delova tela. (I za razvitak fetusa tokom trudnoće je potreban kalcijum.) Kosti tada postaju porozne i šupljikave, toliko da se lako mogu prelomiti.

Glavni razlog preloma kostiju je slab unos kalcijuma tokom više godina. U ostale razloge spadaju nemogućnost dobre apsorpcije kalcijuma, neravnoteža u odnosu kalcijum-fosfor (zbog previše fosfora iz hrane), nedostatak fizičke aktivnosti ili nedostatak određenih hormona. Za jake kosti je važno da se unosi dovoljno hranljivih sastojaka putem hrane. U hranu bogatu kalcijumom spadaju seme susama, bademi, peršun i dr. Nedostatak hlorovodonične kiseline (HCl) može biti uzrok slabe apsorpcije kalcijuma (i drugih minerala). Adekvatna količina HCl-a je potrebna u stomaku da bi telo moglo da apsorbuje minerale. Kalijum je potreban za formiranje ćelija, a vitamin C je neophodan za održavanje i razvoj kostiju. Vitamin C se naziva i „cement za ćelije”, jer ne samo da se bori protiv infekcija, već i drži organe u vašem telu na jednom mestu. U minerale koji su potrebni spadaju: silicijum, bor, cink, mangan, bakar i kalcijum. (Telu je potreban i fosfor i magnezijum, ali nemojte ih uzimati previše, jer time se sprečava apsorpcija kalcijuma.)

Vitamin D je neophodan zbog apsorpcije kalcijuma i regeneracije. Dovoljno je svakodnevno izlaganje suncu od 15-30 minuta da bi se preko kože proizvelo dovoljno ovog vitamina. Vitamina A ubrzava rast kostiju. Potreban je za dobro varenje i upijanje hranljivih sastojaka. Vitamini B grupe pomažu u formiranju koštane mase. B6 povećava snagu vezivnog tkiva u kostima. Vitamin K (iz lucerke, zeleniša i druge hrane bogate hlorofilom) je potreban telu radi sinteze osteokalcina, jedne posebne vrste proteina koji privlači kalcijum ka kostima. Folna kiselina (vitamin B9) sprečava nastanak toksičnog homocisteina, koji ima veze sa pojavljivanjem osteoporoze. (Alkohol, duvan i oralni kontraceptivi doprinose nedostatku folne kiseline.) Acidofilni (bacili) u debelom crevu su potrebni za varenje hrane. Oni stvaraju vitamine B6, B12 i folnu kiselinu, potrebnih za koštanu masu. Hrana
koja sadrži mlečnu kiselinu (kao što su produkti od acidofila ili običan jogurt, kada se uzimaju u manjim količinama) su od velike koristi, jer oni čine da crevo bude kiselije. Ona ishranjuje crevne bakterije (mlečna kiselina je vrsta šećera), i smanjuju količinu štetnih bakterija (koja ne podnosi kiselost u crevima).

LEKOVITO BILJE ZA JAKE KOSTI

Ekstrakt rastavića je dobar izvor silicijuma, vitalnog minerala za kosti. Rastavić, zajedno sa ovsenom travom, stalno se pre poručuje kao najbolji dodatni izvor apsorbujućeg silicijuma. Bor i silicijum, koji su dobri za kosti, nalaze se i u rastaviću i u ovsenoj travi. Kada vam dođu prijatelji u posetu, spremite im malo ukusnog čaja sa ovsenom travom i pijte sa njima. Lucerka, gavez i brest pomažu i izgradnji jakih kostiju. Dodavanjem anđelike u ishranu pomoći ćete regulisanju hormonalne ravnoteže.

HRANA KOJA SLABI KOSTI

U ovom poglavlju ćemo navesti supstance koje otklanjaju kalcijum i druge minerale iz hrane pre varenja ili ih ispiraju sa kostiju. Jedno od njih su produkti sa belim šećerom, čokolada, produkti sa kofeinom i alkohol. Sve to nanosi štetu kostima. Sirće i kiseline iz mesa (purini, mokraćna kiselina, itd) takođe umanjuju koštanu masu, jer se oni ne pretvaraju u alkalne supstance nakon izlaska iz stomaka, za razliku od većine kiselina iz hrane. U medicini je itekako poznato da beli šećer, kafa, kofein, ishrana sa previše mesa i duvan izazivaju osteoporozu i slična oboljenja kostiju. U jednom ispitivanju sa ljudima i ženama srednjih godina, koji su imali simptome osteoporoze, skoro svi su bili teški pušači. Nemojte jesti meso ako hoćete jake i zdrave zglobove. Ishrana sa previše proteina životinjskog porekla čini da telo izbacuje veću količinu kalcijuma. Previše mesa će sigurno dovesti do nedostatka kalcijuma. Količina proteina koju čovek unosi može uticati na nivo kalcijuma u telu. Ishrana sa previše proteina dovodi do gubitka kalcijuma. Recimo, Eskimi, zbog svoje ishrane sa dosta proteina, imaju znatno manje nivoe minerala u kostima od Amerikanaca. Kod ljudi starih između 60 i 90 godina gubitak koštane mase kod onih koji jedu meso iznosi 35%, a kod vegeterijanaca 18%.

Unos prevelikih količina masti smanjuje koštanu masu. Ispitivanja nad životinjama su pokazala da je gubitak kalcijuma veći kod onih kojima je davana ishrana sa više masti. Što je čvršća mast, pre nego što je pojedena, tim se više kalcijuma gubi. Nemojte jesti obilne obroke i nemojte se prejedati. Ishrana sa previše belog šećera dovodi do izbacivanja kalcijuma preko urina. Isti učinak ima i višak natrijuma. Produkti sa belim brašnom sadrže hlor, koji šteti kostima. Izbegavajte da pijete hlorisanu vodu. Hrana sa mnogo fosfora se nameće kalcijumu ili vezuje za njega, pa ga izbacuje. U takvu hranu spadaju: hrana životinnjskog porekla sa dosta proteina, produkti sa kvascem i gazirana pića. Nemojte konzumirati hranu koja sadrži konzervanse zbog njene količine fosfora. Koka-kola je naročito štetna u ovom pogledu.

Kola napici su veoma opasni za kosti:

1. Oni sadrže kiselinu koja je kiselija od sirćeta.

2. Ta kiselost se zamaskira sa prevelikom količinom šećera, koji takođe crpi kalcijum iz kostiju.

3. Koka-kola je u suštini fosforna kiselina ili neka jaka kiselina sa fosforom, koji se odmah vezuje za kalcijum i izbacuje ga van tela, tako da ga telo ne može iskoristiti. Zub koji se stavi u čašu kole potpuno će se otopiti nakon nekoliko sati.

Idealan odnos kalcijuma i fosfora u hrani je 2:1. Evo nekih primera odnosa kalcijuma i fosfora u različitoj vrsti hrane: crveno meso 1:12, meso organa (jetra, bubreg) 1:44, riba 1:12, gazirana pića 1:8. Oni koji jedu meso ili piju dosta gaziranih sokova unose ogromnu količinu fosfora. Čokolada sadrži oksalnu kiselinu i sprečava apsorpciju kalcijuma.

Pazite se nazeba. Pacovi koji su izlagani hladnoći imali su manju gustinu kostiju. Lekovi, poput diuretika, sprečavaju upijanje
kalcijuma. Nemojte uzimati samo estrogen jer povećava rizik od raka, bez obzira što zaista povećava koštanu masu u određenoj meri. Terapija estrogenom u početku povećava koštanu masu, ali vremenom dovodi do smanjenja iste i sprečavanja rada paratiroidnog hormona, kao i povećanja rizika od raka dojke, šloga i miokardialnog infarkta (srčanog napada). Ako uzimate tiroidni hormon ili antikoagulantne lekove, povećajte onda i unos kalcijuma za 2550%. Stariji ljudi koji uzimaju lekove za smirenje za 70% su skloniji prelomu kuka.

FIZIČKA AKITVNOST I JAKE KOSTI

Fizička aktivnost je od vitalnog značaja za zdrave kosti. Tako se jačaju kosti, jer ista ojačava veze među njima i povećava njihovu gustinu. Telo svakodnevno mora da bude pod naporom vežbi, kao što je hodanje, jer se u tom slučaju više minerala taloži u kostima a tako se kosti jačaju. S druge strane, nedostatak fizičke aktivnosti je ono što dovodi do gubitka koštane mase, pogotovo kod starijih ljudi. Svakodnevna aktivnost snabdeva telo vitaminom D, stimuliše osteoblastične ćelije, pojačava mišićni tonus, jača mišiće, sprečava atrofiju i sprečava dalju demineralizaciju kostiju. Gravitacione vežbe najbolje za održavanje koštane mase, a to su hodanje i džogiranje. U suprotnom, kada se mnogo ne odupirete gravitaciji (kao kad sedite ili ležite u krevetu), onda dolazi do gubitka koštanog materijala. Probajte najmanje 20 minuta dnevno da šetate napolju. Napor je važan za izgradnju i održavanje koštane mase.

Važnije je koliko se često izlažete naporu nego koliki je intenzitet istog. Probajte da radite kao što ste radili ranijih godina; probajte da održite korak i da što češće svoje telo i mišiće po malo izlažete naporu. Odmaranje u krevetu može izazvati negativan balans kalcijuma. U kosti nekog dela tela koja je pod gipsom javlja se lokalizovana osteoporoza, bez obzira na ishranu, hormonalnu ravnotežu, itd. To se naziva „osteoporoza usled neupotrebe”.

Za više informacija u vezi prirodnog lečenja, javite nam se putem KONTAKTA.