Iskustvo sa kliničkom depresijom

Pročitajte pažljivo iskustvo dr Ričarda Šulca u kom opisuje šta može biti jedan od uzroka depresije kod savremenog čoveka.

Jedan 67-godišnjak je patio od teškog oblika depresije, koja je nestala kada su mu očistili „deponiju” iz njegovog debelog creva.

– U emocionalnom smislu, taj čovek je bio mrtav. Bio je penzionisani učitelj i glavni savetnik u jednoj državnoj školi. Vodio je normalan život i bio je inteligentan čovek. Kada je napunio 67 godina, iznenada, našao se u nekom lošem stanju. Govorio je: „Ne želim da ustanem. Ne želim da idem u školu. Ne želim da ustajem, niti bilo šta da radim”. U januaru 1993. godine dijagnostikovana mu je klinička depresija. Vodali su ga u četiri različite bolnice, i davali mu tri vrste lekova: prozak, valijum i druge supstance slične valijumu, kako bi ga održali prisebnim.

Njegovi rođaci su ga doveli kod mene, ali on nije hteo da uđe u kancelariju. Sedeo je na kauču u dnevnoj sobi i sa spuštenom glavom izgovarao je: „Neću. Želim samo da odem odavde, ne sviđa mi se ovo. Biće posle gužve u saobraćaju”. Dao sam mu miris za usta i rekao mu: „Da li vam je neko nekad rekao da imate neprijatan zadah?” Nije mi ništa odgovorio. Znate, njegovo stanje može se uporediti sa onim kada biste došli kući i kupatilo zatekli svo u izmetu koje preliva iz WC šolje. A znate li šta ljudi rade kada je reč o njihovim sopstvenim telima? Umesto da pročiste svoje debelo crevo, da pozovu „vodoinstalatera”, oni dodaju ulje na vatru i potom prskaju osveživačima vazduha. To oni rade.

Industrija koja se bavi proizvodnjom dezodoranasa, tečnosti za ispiranje usta, pasti za zube, gelova, osveživača daha, sprejeva, kolonjske vode i parfema, svetskog je obima. To je industrija od više milijardi dolara koja postoji da bi prekrila smrad ljudi koji trule iznutra i pune se izmetom. A samo kada bi ti isti ljudi pročistili svoja creva, cela ta industrija bi nestala. Spomenutog pacijenta sam mogao da osetim na pet metara od sebe. Zato sam mu preporučio dve biljne formule za debelo crevo. Njegova porodica me nije zvala sledećih mesec i po dana, ali pošto nisu znali šta drugo da rade, ili pošto su želeli da mu pomognu, uzeli su ceo džak tih biljnih formula u kojem je bilo dovoljno za deset dana. Mislim da su ih uzeli više nego bilo ko pre njih.

To je bila izvanredna porodica. Svom ocu su prečišćavali jetru svakog dana tokom perioda od 30-40 dana. Davali su mu sokove da pije i sve ostalo. Primenjivali su one biljne formule za debelo crevo, da bi ga pročistili. Pet do deset puta dnevno je išao da prazni creva. Govorili su mi: „Po ceo dan je na WC šolji”. Zapravo, i njegov psihotera – peut me je zvao i rekao mi: „Ne znam šta ste mu radili, ali izgleda da je nešto ekstremno”. Ja pitam: „Što?” A on kaže: „Zato što više ne mogu ni jednu terapiju da završim sa njim. Svakih 15 minuta ide u toalet”. Ja odgovorim: „Pa dobro, znate, mogu da ublažim”. A on kaže: „A ne, izlečen je on. Ne treba mu više valijum, ne treba mu nijedan lek, ništa”. Ponovo su ga doveli do moje kancelarije. Depresija je potpuno nestala i bio je skroz izlečen samo zahvaljujući čestom pročišćavanju creva.

Niste čak ni koristili lekovito bilje protiv depresije?

– Ni jednu jedinu. Nismo ni stigli dotle. Očekivao sam da ga vidim opet za tri sedmice, ali, evo najboljeg dela: prvi put me je posetio u februaru, a do tad, već je godinu i po dana bio hronično depresivan, dok lekari nisu mogli da mu pomognu. A zatim, njegova porodica je počela da primenjuje biljke i programe koje sam im preporučio. Drugog avgusta je sam došao na kontrolu. Šetao je ovde kod mene kao srećno dete. Želeo je još da čisti creva. Nikad neće prestati sa tim.

A šta je sve izašlo iz njega?

– Nisu mogli da veruju, kažu mi. Začepio je WC šolju. Bio je pun izmeta. Mogao sam to da osetim. Rekli su mi da je bilo grozno. Zapravo, psihoterapeut mi je rekao da je jedva podnosio njegov dolazak, pošto mu je kancelarija posle satima neprijatno zaudarala.

Zato su morali sve da izbace iz njega?

– O da. Rekli su mi da je zapušio WC šolju. Govorili su mi da je koristio po celu rolnu toalet papira, bilo je strašno, ali ovo je… ovo je još jedna od onih priča koje nas vode nazad ka Džonu Kristoferu i Bernardu Jensenu; jednostavno ne znate koliko je velika moć čišćenja creva. Kažem vam, u ovom čoveku se sve sabilo. Baš pravo sabijanje.

I uprkos tome, stomak mu nije bio ispupčen?

– O, ne, nimalo. Bio je mršav. Na kraju sam ga poslao kod terapeuta koji vrši klistiranje debelog creva. Rekli su mi da je i nakon sat vremena klistiranja iz njega i dalje izlazio izmet. Morali su da prekinu i da mu kažu: „Vidite, moraćete da dođete još nekoliko puta”. Rekli su: „Tretmani su prolazili i prolazili, a ono je samo izlazilo iz njega”. Očito, nisu ni znali odakle mu sve to više izlazi. Najbolje od svega je što je on posle sam zakazivao preglede i dolazio ovde. Ušao bi u moju kancelariju i rekao: „Zdravo, ja sam taj i taj, došao sam da vidim Ričarda Šulca”. Naravno, kasnije smo mu davali lekovito bilje za mozak, ali uglavnom je izlečen uz pomoć čišćenja creva i jetre, i ničega više.

A kada je prvi put dolazio, glava mu je bila spuštena među kolenima, i drhteći je govorio: „Neću”. Stalno je ponavljao: „Neću i neću”. Mislim da je jedanput rekao: „Moramo da odemo odavde”, i da je onda stvarno otišao! Pre tri godine je takav postao, kada su mu dali dijagnozu da pati od „teške kliničke depresije”. Sada bi rekli da je patio od Alchajmerove bolesti. Bio je u penziji. Sada više nije. Rekao mi je da se samo jedne stvari plaši. Pitao sam ga koje. A on odgovori: „Plašim se da neću gde imati da uzmem biljke za pročišćavanje creva.” I jedino se toga plašio u životu. Ja sam mu rekao da ne brine.

Dr Ričard Šulc