Masnoće u ishrani

Na našoj planeti deluje zlikovac koji svake godine neometano onesposobljava i ubija više stanovnika razvijenih zemalja nego svi ratovi u prošlom veku zajedno. To je masnoća u našoj krvi.

Preveliki unos masnoća nas može ubiti?

Višak masnoća proglašen je najštetnijim sastojkom ishrane na Zapadu. Ubojiti duet – obilje masnoća i manjak vlakana – danas je povezan sa vrlo različitim problemima kao što su koronarna bolest, gojaznost, žučni kamenci, upala slepog creva, rak debelog creva, dojke i prostate, moždani udar, opstipacija (zatvor stolice), diver tikulitis…

Ali masnoće su potrebne za zdravlje?

Da, masnoće su zaista vitalni sastojak gra|e svake žive ćelije. One tako|e skladište rezervno gorivo za organizam. Bez masnoća u ishrani ne bismo mogli biti zdravi. Problem je, međutim, u tome što ih većina ljudi jede u prevelikim količinama i u najteže svarljivim oblicima. Nama je potpuno jasno da automobil najbolje može funkcionisati sa gorivom koje je predvi|eno upravo za njega. Mogli bismo ga voziti i na petrolej, ali to bi bilo katastrofalno za motor. Neprikladno gorivo oštećuje i telesni motor, premda se to ne može odmah videti. Naime, zdravo ljudsko telo ima velike rezerve. Gotovo 80% jetre i bubrega može biti uništeno pre nego što ovi organi otkažu. U trenutku kad osetimo prvi znak anginalne boli ili srčani napad, prečnik koronarnih arterija može ponekad biti sužen već i do 80%.

Kako masnoće štete organizmu?

Prevelika količina masnoća u ishrani podstiče razvoj ateroskleroze – procesa otvrdnjavanja i sužavanja vitalnih krvnih žila koje sve ćelije organizma opskrbljuju hranom i kiseonikom. Višak masnoća čini krv gustom i lepljivom, usporava krvotok i navodi crvena krvna zrnca da se lepe u grozdove. Ovako slepljene formacije crvenih krvnih ćelija ne mogu poneti potpuni teret kiseonika niti se kretati kroz tanke kapilare. Zbog toga su mnoge telesne ćelije lišene kiseonika i hranljivih materije pa postaju osetljive na ozlede, bolest i smrt. Većina namirnica bogatih masnoćama prepune su holesterola koji oštećuje zidove krvnih žila. Takva se oštećenja popunjavaju novim ćelijama.

Zbog prisutnosti prevelike količine masnoća i holesterola, na unutrašnjoj površini krvnih žila se talože slojevi novih ćelija, lepi se jedna zakrpa na drugu sve dok ne nastane prava naslaga. Ona s vremenom naraste toliko da značajno suzi srčane krvne žile. Kada nastane potpuno začepljenje dolazi do srčanog infarkta. Kad se to dogodi u krvnim žilama koje hrane mozak, nastaje moždani udar. Osim toga, izgleda da neki od nusproizvoda metabolizma masnoća učestvuju u nastanku odre|enih vrsta raka. Ove materije često nadražuju sluzokožu creva i podstiču njenu upalu. S vremenom one postaju značajan uzrok za razvoj kolitisa i raka debelog creva. Međutim, ukoliko osoba unese hranom dovoljnu količinu vlakana, one podstiču smesu u crevima da se mnogo brže kreće i time skraćuju vreme za delovanje otrovnih karcinogena na zidove creva.

Sa druge strane, prekomerna masnoća u krvi jedan je od faktora koji potiskuje proizvod nju imunih ćelija. Danas se takođe zna da ishrana bogata masnoćama umanjuje delotvornost telesnog mehanizma za proizvodnju insulina, što može izazvati šećernu bolest. Količina zasićenih masnoća u ishrani snažno delu je na nivo holesterola u krvi.

Možemo li se nekako zaštiti?

Vrlo je važno smanjiti unos masnoća. Maslac, margarini, razni namazi, masti i ulja po svom sastavu su gotovo stopostotne masnoće. Meso, sirevi, jaja i punomasno mleko donose u proseku 50 do 80% kalorija iz masnoća. Osim toga, trebali bi da unosimo mnogo više vlakana. Voće, povrće, integralne žitarice i mahu narke postaju sve popularnije. Budući da su ove biljne namirnice bogate vlaknima, a siromašne mastima i bez holesterola su, idealne su za upotrebu. Moderni način ishrane, prezasićen masnosama, polagano nas ubija. Danas znamo da se ta situacija može promeniti ako najveći deomasnih kalorija koje unosimo zamenimo ne rafiniranim biljnim namirnicama. Takav uravnotežen način ishrane sprečiće razvoj mnogih savremenih hroničnih bolesti, podstaknuti povlačenje uzroka koronarne bolesti kao i simptoma šećerne bolesti tipa II u većini slučajeva. I to nije sve! Takvom ishranom možete uživati u boljem zdravlju, imati više energije i izdržljivosti i uz veću količinu unesene hrane gubiti na težini! 

Primena

Prevelika količina masnoća verovatno je najštetniji sastojak zapadnjačke ishrane. Jako je važno smanjiti njihov unos. Moramo ograničiti upotrebu maslaca, margarina, ulja, mesa, sireva, jaja i punomasnog mleka.

Četiti stare grupe namirnica

Sećate li se četiri stare grupe namirnica i modela pravilne ishrane koji se koristio pre par decenija? Od tada smo mnogo toga otkrili o ishrani. Između ostalog naučili smo da je isticanjem mesa i mlečnih proizvoda kao zasebnih i preko potrebnih grupa namirnica prosečna ishrana postala prebogata masnoćama, belančevinama i holesterolom, a presiromaćna vlaknima. Studija za studijom povezuje takvu ishranu sa povećanim postotkom oboljevanja od raka, srčanih bolesti, gojaznosti i šećerne bolesti. Nema sumnje da je potrebna velika promena u razumevanju pravilne ishrane. Kada sledeći put budete pripremali ručak, začinite salatu sa što manje masnoća. Obogatite njen ukus limunom ili prirodnim začinskim travama. To su dobre, niskokalorične i nemasne zamene.

Slabije zečinjene salate

Jedan od najboljih primera kako možete smanjiti unos masnoća jeste salata. Mnogi ljudi pretvaraju obrok od izvanredno hranljivog zelenja u noćnu moru zbog dodatih masnoća u obliku gustih i uljem bogatih preliva. Najčešće se koristi ne malo začina uz salatu, već malo salate uz začine.